Dobar logo nije oblik koji se nekome svideo na mood boardu. On je rezultat procesa — razumevanja biznisa, tržišta i osobe kojoj se taj biznis obraća, pretočenog u nešto dovoljno jednostavno za favicon, a dovoljno snažno da nosi brend godinama.
Evo kako taj proces izgleda, korak po korak.
1. Razgovor
Svaki projekat počinje razgovorom, ne šablonskim brifom. Želimo da razumemo čime se biznis zapravo bavi, koja je ideja iza njega, i da li postoji priča vrednu ispričati kroz brend. Pričamo i o osobi iza biznisa — jer se osnivači često nesvesno ogledaju u sopstvenom brendiranju.
Pitamo o preferencama boja, logoima koji se klijentu već dopadaju, i zašto mu se dopadaju. To “zašto” često kaže više nego sam logo.
2. Mood boardovi i istraživanje tržišta
Iz tog razgovora pravimo dva mood boarda. Prvi ostaje blizu onoga što je dogovoreno — boje, teksture, fontovi i pravac direktno iz brifa. Drugi je slobodniji: naša interpretacija, kroz našu dizajnersku prizmu, ponekad gura brend u pravcu koji klijent nije razmatrao.
Paralelno s mood boardovima istražujemo tržište. Time postižemo dvoje — osiguravamo da nesvesno ne kopiramo konkurenciju, i saznajemo postoje li vizuelni standardi struke koje vredi ispoštovati (čak i ako ih ne pratimo doslovno).
3. Izrada avatara idealnog klijenta
Pre nego što dotaknemo boju ili font, definišemo kome se brend zapravo obraća. Ovo nije nejasna “ciljna grupa” — to je pun avatar. Ime, prezime, godine, zanimanje, porodični status, problemi vezani za naš biznis, i tačno šta mu mi rešavamo.
Logo napravljen za “svakoga” obično ne kaže ništa nikome. Logo napravljen za jednu konkretnu osobu, koja predstavlja čitav segment stvarnih klijenata, komunicira mnogo jasnije.
Nisi siguran ko je tvoj idealan klijent? To je često prvi korak ka jačem brendu. Hajde da to zajedno definišemo.
4. Spajanje vizije brenda i mood boarda
Kada je avatar definisan, vraćamo se na mood boardove i izdvajamo ono što se stvarno poklapa — boje, ton, vizuelni jezik koji odgovara i identitetu brenda i osobi kojoj treba da se obrati. Ovde počinjemo i da definišemo glas i ton brenda, jer brand book nije samo vizuelan — treba da vodi i kako biznis zvuči.
5. Izrada ikonice
Ako logo uključuje simbol (ne samo tekst), ikonica nosi otprilike polovinu težine celog znaka. Treba da nagovesti biznis, ideju iza njega ili ime — bez da bude previše doslovna — a ostane originalna, jednostavna, moderna i pamtljiva.
Mora i da izdrži stvarnu upotrebu: pune boje, crno-belu varijantu, mali avatar na društvenim mrežama, favicon na sajtu, zlatotisak, vez, sito štampu. Ako na bilo čemu od toga zakaže, vraća se na dasku za crtanje.
6. Izbor tipografije
Zatim dolazi font. Treba da bude moderan i čitljiv, i da se stvarno dopadne i klijentu i avataru koji smo ranije definisali. Obično ga prilagođavamo do oko 30% u odnosu na original — dovoljno da bude prepoznatljiv i van domašaja autorskih prava, a da ne izgubi čitljivost.
7. Raspored i razmak loga
Kada ikonica i tipografija postoje, radimo na tome kako se uklapaju — proporcije, razmak, poravnanje simbola i teksta. Ovo je korak koji mnogi dizajneri preskaču, i to se vidi.
8. Primena u stvarnom svetu
Kada je osnovni logo zaključan, dizajniramo kako izgleda svuda drugde: vizit kartice, majice, rokovnici, kačketi, cegeri, šolje. Viđenje loga na stvarnim proizvodima je često trenutak kada se klijent potpuno poveže s brendom — prestaje da bude apstraktan fajl i postaje nešto opipljivo.
Pogledaj to u praksi: pregledaj naš portfolio za kompletne brend i web projekte.
9. Patern
Uz logo, obično dizajniramo i prateći patern — element koji se ponavlja, izgrađen od oblika, boja ili ikonice brenda, koristi se na pakovanjima, pozadinama, društvenim mrežama i drugim dodirnim tačkama brenda.
10. Smernice za upotrebu
Svaki brand book sadrži jasna pravila šta raditi, a šta izbegavati — minimalne veličine, prazan prostor oko loga, pogrešne kombinacije boja, izobličenja, nisko-kontrastne pozadine. Ova sekcija postoji da bi brend ostao dosledan bez obzira ko ga kasnije primenjuje — bio to sam klijent ili neka druga agencija.
11. Brand book
Sve se spaja u finalnom brand booku: boje (s tačnim kodovima), tipografija, varijante loga i pravila konstrukcije, upotreba ikonice, patern i primeri primene. To je referentni dokument koji čuva doslednost brenda godinama, kroz svakog dizajnera, štampara i platformu koju dotakne.
Ovo traje duže nego da se izabere font i proglasi gotovim. U tome i jeste poenta — razlika između loga koji lepo izgleda nedelju dana i brenda koji radi i posle pet godina.